wannabe
Danas olako shvatamo pojam prijateljstva iako prijateljstvo osim onih povrsnih stvari ima neku vecu dubinu. Bas kad pomislis da si nasao pravog prijatelja nesto se desi i shvatis da si pogresio. Naravno kao i sve ostalo taj osecaj me nije zaobisao. Nakon polaska u srednju skolu upoznao sam decka (u daljem tekstu citaj Marka) kog sam zgotivio ubrzo. Nekako razlikovao se od svih pacenika da ih tako nazovem. Inace oni su na intelektualnom nivou slicnom kao ribice. U pocetku sve je bilo normalno, sve sam vise i vise imao poverenja u njega, ali odjednom krah. Sve je to bilo iz puke koristi, trebao mu je neko dok je bio u ''teskom'' periodu kako on kaze, naime devojka ga je ostavila i sad trebao mu je neko da mu pomogne da to prebrodi. Naravno prestao da komuniciram sa Markom i kad gle cuda posle mesec-dva javlja se taj isti Marko sa pricom kako je shvatio sta je uradio, kako mu je zao, kako ne bi mogao da nadje boljeg ''prijatelja''. Ali ja se nisam dao polakomiti i ostao sam pri svom. Sad ni ne pokusavam da nadjem prijatelja van porodice jer izgleda da je to danas sasvim nemoguce. Na ceni je nesto sasvim drugo, nema vise starih dobrih vrednosti. Steta! (#)
